Deca prirodno imaju potrebu da trče, skaču, penju se, igraju se i istražuju prostor oko sebe. Ipak, kako odrastaju, veliki deo njihovog dana sve češće prolazi uz sedenje, školu, domaće zadatke, telefone i druge ekrane. Zato je važno da kretanje od početka bude deo njihove svakodnevice, a ne nešto što se uvodi tek kada se pojavi određeni sportski cilj. Školica sporta može da bude dobar način da upoznaju različite oblike fizičke aktivnosti, steknu osnovne motoričke veštine i, što je možda najvažnije, povežu vežbanje sa igrom i dobrim osećajem.

Kretanje je važno za razvoj tela

U detinjstvu se telo intenzivno razvija, pa redovna fizička aktivnost ima svoje mesto u svakodnevnom životu. Kroz trčanje, skakanje, penjanje, provlačenje i različite igre deca koriste velike mišićne grupe i postepeno razvijaju snagu, izdržljivost, ravnotežu i koordinaciju. Fizička aktivnost doprinosi i zdravlju kostiju i mišića, kao i dobroj kardiorespiratornoj kondiciji. Prema preporukama Svetske zdravstvene organizacije, deca i adolescenti uzrasta od 5 do 17 godina trebalo bi da imaju u proseku najmanje 60 minuta umerene do intenzivne fizičke aktivnosti dnevno tokom nedelje. Ta aktivnost ne mora da bude klasičan sportski trening – u nju se računaju igra, sport, fizičko vaspitanje, šetnja, vožnja bicikla i druge vrste kretanja.

Sport ne mora odmah da znači takmičenje

Kada se deca prvi put susretnu sa sportom, nema potrebe da odmah razmišljaju o rezultatima, medaljama ili tome ko je najbolji. U ranijem uzrastu mnogo je važnije da kroz različite aktivnosti upoznaju svoje telo i nauče osnovne obrasce kretanja. Organizovane aktivnosti mogu da im ponude strukturu, ali bi trebalo da budu prilagođene njihovom uzrastu i sposobnostima. Fizičke aktivnosti za decu treba da budu raznovrsne, primerene uzrastu i prijatne, a dobar način za stvaranje aktivnih navika upravo je kombinacija organizovanih i slobodnih oblika igre.

Grupne aktivnosti uče ih da funkcionišu sa drugima

Školica sporta može imati još jednu važnu dimenziju koja nema mnogo veze sa samim vežbanjem. Kada deca učestvuju u grupnim igrama i vežbama, uče da prate pravila, sačekaju svoj red, sarađuju sa drugima i prihvate da ne mogu u svakoj igri da budu pobednici. Takve situacije su deo svakog sportskog iskustva i mogu da im pomognu da postepeno razvijaju osećaj za grupu i odgovornost prema drugima. Naravno, ne razvijaju sva deca ove veštine istim tempom, zbog čega je važno da atmosfera bude podsticajna, bez nepotrebnog pritiska da se stalno dokazuju.

Aktivno detinjstvo povezano je i sa zdravljem

Razlozi za redovno kretanje nisu samo bolja fizička forma. Istraživanja koja su uključena u međunarodne smernice povezuju fizičku aktivnost kod dece i adolescenata sa boljom kondicijom, zdravljem kostiju i mišića, kao i određenim koristima za kognitivno i mentalno zdravlje. Fizička aktivnost kod dece može biti povezana sa boljom pažnjom i pamćenjem, dok redovno kretanje doprinosi i zdravlju srca i pluća. Zato se vreme provedeno u aktivnoj igri ne može posmatrati samo kao pauza od učenja ili drugih obaveza. Ono je deo zdravog načina odrastanja.

Navike koje se stvaraju rano mogu ostati važne i kasnije

Ne znači da će svako dete koje počne da trenira u ranom uzrastu kasnije postati sportista, niti je to cilj. Mnogo je važnije da fizička aktivnost postane nešto poznato i normalno. Kada od malih nogu imaju priliku da trče, igraju se, istražuju različite sportove i pronađu ono što im prija, lakše mogu da razviju pozitivan odnos prema kretanju. Određena količina fizičke aktivnosti bolja je nego potpuna neaktivnost, a deca koja trenutno nisu dovoljno aktivna mogu postepeno povećati količinu kretanja.

Važnije je da uživaju nego da budu savršeni

Roditelji ponekad imaju jasnu predstavu o tome kojim bi sportom dete trebalo da se bavi. Međutim, interesovanja se razlikuju, pa nije neobično da jedno dete uživa u trčanju i igrama sa loptom, dok drugo više voli gimnastiku, ples ili aktivnosti koje uključuju ravnotežu i koordinaciju. Zbog toga bi izbor aktivnosti trebalo prilagoditi uzrastu, sposobnostima i interesovanjima deteta. Ako trening doživljavaju kao prijatno vreme za igru i druženje, veća je šansa da će ga prihvatiti kao deo svoje rutine. Upravo zato školicu sporta ne treba posmatrati samo kao pripremu za određeni sport, već i kao prostor u kojem deca mogu da otkriju koje im vrste kretanja najviše odgovaraju.

Dobre navike ne moraju da počnu velikim ciljevima. Kod dece je često dovoljno da imaju priliku da se svakog dana kreću, igraju i isprobavaju različite aktivnosti koje odgovaraju njihovom uzrastu. Školica sporta u tom smislu može da im približi sport na opušteniji način, kroz igru, grupne aktivnosti i postepeno upoznavanje sa različitim pokretima. Kada kretanje ne doživljavaju kao obavezu, već kao nešto u čemu uživaju, lakše ga mogu zadržati kao deo svog života i dok odrastaju.

 

Foto: Magnific